“Kako si?”
pitaš.

Mislim na jutra u kojima se budim i posežem za tvojim tragovima.
Mislim na povratak iz ništavila bez sna i svet kojem si davala smisao.
Mislim na noći u kojima se saplićem na sećanja i ne pronalazim te.

“Dobro”,
slažem.