Nemogavši da nađe san, dočekao je sivilo koje je bilo dovoljno svetlo da se nazove jutrom. Izašao je i pustio da ga put pronađe. Korak po korak, bez misli. Trajalo je tako dok se nije spotakao. O jednu reč. Bam. On i ona. Jedno naspram drugog. U zaglušujućoj jačini. Kako li će sada nazad?