Kako je jesen sve više uzimala maha, sve više se gubila. Krenula bi tako gradom, ulica po ulicu i odjednom - našla bi se na potpuno neočekivanom mestu. Nekada je to bila ulica na drugom kraju grada, ili pak potpuno nepoznat trg; nekada obližnja avenija, ili park u koji je odlazila kada je bila mala. Sve to je bilo zbunjujuće. Neobično je bilo to što se nije plašila: osećala je kao da nešto ili nekoga traži. Svaki put kada bi se tako trgla na novom mestu, krajičkom oka bi primetila neki pokret, sen, koju je bezuspešno pokušala da uhvati pogledom. Tu je negde, naći će.

Danas je nešto drugačiji dan. Još uvek ne zna da će se večeras ponovo izgubiti. Samo, ovaj put će završiti na potpuno drugom mestu, u gradu prošaranog kanalima i gde noćima svetle dva mlada meseca. Tu će je sen čekati.