Gvaldelupe

Nitkov i ništarija, eto šta sam; rekao je. Spakovao je torbu i otišao, zbog nje, Gvaldelupe. Uhvatio je prvi autobus koji je išao daleko. Potom je prešao u voz, zatim u brod, opet autobus, pa posle još jedne duge plovidbe uhvatio je poslednji autobus za malo mesto za koje do tada nikada nije čuo. Bila je noć kada je stigao. Osvrnuo se. Bio je sam. Došao je do vrata zgrade u kojoj je iznajmio sobu. Zastao je. Na vratima je prepoznao njen lik. Ne mogu da pobegnem od tebe, Gvaldelupe. Okrenuo se i vratio.